Човек константно преплављен депресивним осећајима.
Слеп за сламку спаса, горди Тантал који је научио да ужива у својој хладној води.
Неспособан да себе види као кап у океану, већ само као центар универзума, појмећи сваку препреку, без обзира на њену тежину као Колоса који му стоји на путу.

Абортус времена и простора, следбеник несреће. Животу је окренуо леђа и за узврат добио исту услугу. У непрестаном, бесконачном циклусу режије највећег божијег дара, он је за тренутак заглављен између два кадра, међу којима је и одлучио да остане, завијен јорганом самосажаљења и чаршавом зле куди. Спутан прошлошћу, престрављен будућношћу. Сада корача мрачним тунелом који се не завршава светлом.