Човек константно преплављен депресивним осећајима.
Слеп за сламку спаса, горди Тантал који је научио да ужива у својој хладној води.
Неспособан да себе види као кап у океану, већ само као центар универзума, појмећи сваку препреку, без обзира на њену тежину као Колоса који му стоји на путу.
Абортус времена и простора, следбеник несреће. Животу је окренуо леђа и за узврат добио исту услугу. У непрестаном, бесконачном циклусу режије највећег божијег дара, он је за тренутак заглављен између два кадра, међу којима је и одлучио да остане, завијен јорганом самосажаљења и чаршавом зле куди. Спутан прошлошћу, престрављен будућношћу. Сада корача мрачним тунелом који се не завршава светлом.
-Хоће ли изаћи већ једном из тог стана, непријатно ми је више да ми одбија позиве?
-Изгледа да неће, знаш и сам која је ту прича, он је дечко заглављен између два кадра, 'ајмо.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Koliko je samo dobra :) +
Фала. :)
Јој што волЕм твоје дефке! +*
Фала Мајо, било је опет време за једну озбиљнију. :))
Dobar izraz, ali mislim da si prebacio količinu patetike na koju sam tolerantan. Zato samo plus.
Jedan si od tek nekoliko koji u poslednje vreme pišu nešto vredno pažnje. Praćenje.
Па јес мало, признајем. :)
Хвала Френки. :)
Lepa defka,+.