Zajeb

Nakon godinu dana koji su obilovali patnjom, bolom, čežnjom, besom, prezirom, mržnjom, radoznalošću, nedoumicama, empatijom, strašću...Lepotica baca poslednji pogled na svoje srce i ono viče - to je to, ta nezgrapna, neprivlačna zver je taj, jeste da je ružan i svet na njega gleda sa prezirom ali on je tvoja srodna duša i tu nema sumnje, voleće te, paziti i štititi do kraja života. Nema više šta da se nećkaš. Lepotica prelama, u fazonu - nek se jebu i otac i braća iprinc na belom konju i ko šta kaže, prilazi mu i stavlja ruke na njegova ramena, hvata njegov pogled pun čežnje i očekivanja, dodiruje zastrašujuće lice i spušta nežni poljubac vezivanja. Sledećeg trenutka počinje da se dogadja nekakva metamorfoza, zver se menja, veliki bljesak i, pred njenim očima, pojavljuje se baršunasti Robert Patison iz tvajlajt sage. Lepotica stoji u šoku i neverici.

- Šta je sad ovo koji kurac?
- Draga to sam ja, znaš, zla veštica, pretvorila me je u ono odvratno čudovište i trebalo je da me neko zavoli baš takvog, ali sad je sve u redu, znaš, ja sam princ i...
- Kakav more kurčev princ, nisam pristala na ova sranja. Vraćajte mi moju zver.
- Ali...
- Nema ali debilko, nećete me prevariti. Gde je ta veštičara?

Pojavljuje se veštica.

- Slušaj vamo gaduro, da si ga vratila u prethodno stanje ovog momenta.
- Ali...
- Nema ali, vraćaj mi mog dlakavog rmpaliju sa šapama dok ti glavu nisam otkinula.