
По старијим људима, ово му дође ко неко занимање. Ко, шта ради, џабалебарош зајебава поштен народ. Е сад, курац, шта ако већ има посао, онда му је то више хоби. И ко је тај поштен народ, да ли су сви они тако поштени? Све је то релативно. А и увек је било занимљиво поштене зајебавати, та нећу будале ваљда.
-Добар дан чика Мике, како је?
-Охо, ево омладино, како си ти, поранио?
-Ма јок, ја са журк...Да,да поранио, ево баш журим у пошту, кажу стигле неке нове акције, од сома динара! Хиљаду!
-Уу хвала ти што си рекао деди, хух, идем и ја да пожурим онда.
-Ал немате овде, него само у оној пошти у крњачи.
-Их, није проблем, идем, журим, можда нестане.
-------------------------------------------------------------------------
Пар момената касније.
ТРШ.
-Иди бре ћале, што у вуглу?
-Шта што, па што зајебаваш поштен народ?
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Ово звучи тако војвођански. Браво Хуго, асимилација је успела :П
Хахах, немам појма што написах ово, ал ајде:)