По старијим људима, ово му дође ко неко занимање. Ко, шта ради, џабалебарош зајебава поштен народ. Е сад, курац, шта ако већ има посао, онда му је то више хоби. И ко је тај поштен народ, да ли су сви они тако поштени? Све је то релативно. А и увек је било занимљиво поштене зајебавати, та нећу будале ваљда.
-Добар дан чика Мике, како је?
-Охо, ево омладино, како си ти, поранио?
-Ма јок, ја са журк...Да,да поранио, ево баш журим у пошту, кажу стигле неке нове акције, од сома динара! Хиљаду!
-Уу хвала ти што си рекао деди, хух, идем и ја да пожурим онда.
-Ал немате овде, него само у оној пошти у крњачи.
-Их, није проблем, идем, журим, можда нестане.
-------------------------------------------------------------------------
Пар момената касније.
ТРШ.
-Иди бре ћале, што у вуглу?
-Шта што, па што зајебаваш поштен народ?
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Ово звучи тако војвођански. Браво Хуго, асимилација је успела :П
Хахах, немам појма што написах ово, ал ајде:)