Шта треба староме човеку који је згазио у шесту деценију. Реално. Човек са шездесет прерасте ручне алате и возачку дозволу. И када стар чојек каже: "Мени треба ашов." или: "Мени треба лопата." сви помисле на гробареве жуљаве дланове. Зрела старост иште шаку таблета за доручак и апарат за притисак после ручка. Доктор забрани и кафу и ракију и ћибук и прасетину. Шта староме човеку треба. Ни ауто. Неко ко прима Српску пензију пет година не може да сипа ни уље у мотор.
Не треба ти ни ловачка опрема што си је скупљао педесет година. Ни кућа за коју си плаћао кредит тридесет и пет година. И јаком се латиш за било шта чему је рок трајања преко пет година, рођена деце те упозоравају да ће гробар копати само два метра у дубину, још два метра у дужину и метер у ширину те да све што планираш понети мора стати у оно мало простора између твог сасушеног тела и поклопца чамовог сандука.
- Казани за ракију су џабе. Осамсто евра, сав од бакра. Нема народ пара.
- Има мој ђед. Каже добар бакарни казан, може бити сто година.
- Па шта ће му. Он има осамдесет. Неће га у гроб понети?
- Ма кака ти је то пушка.
- Руска. Купио сам је на сајму.
- Е мени баш треба нова.
- На ти одма. Закопај је нека те чека.
- Е! Чича шта то носиш у кавезу.
- Млад гавран сине. Кажу да може да живи триста година. Е баш да видим.
- Ма дај...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Star čovek od šezdeset godina...hm...hm.
Poučno!