Uglavnom se javlja kada spoznas da nisi bas talentovan za zivot, da ti jednostavno nedostaje ona sloboda i spokoj koju si imao kao klinac. Jer sve je bilo mnogo lakse kada sam bio mali. Tu i tamo poneka bajka, a posle dani bezbrizne igre i decijeg sanjarenja.Sada kazu da nije vreme za snove,za sve one bajke koje sam cuo kao mali.Nema tu vise ni nagovestaja nekadasnje drazi.Onog trenutka,kada zazmuris,pa si na cas astronaut ili pilot,ili kada se zaljubis u neku devojcicu,a nisi ni svestan da se onaj njen najlepsi deo nikada nece izgubiti, nego zauvek ostati u njenom osmehu. Sada kada bih devojku povukao za kiku, smestili bi me u Lazu, a nekada to bilo simpaticno. Hocu da budem dete!
