Žal za kamerom, ili psihologija anketiranog raba božijeg

Извинићу се нестрпљивима унапред због предугачког наслова и дугачког текста који следи:

Она, или он, су сељаци, то јест земљорадници, да се не тумачи погрешно, родитељи, синдикалци, студенти, млади спортисти, неурохирурзи, социјални радници, шалтерски службеници, незапослени, учитељи, партијски другови, једном речју кафкијанске збуњене радилице са орвеловском рутином живота, ненавикнуте на било какву промену осим на оне регресивне. Живот, или бар мрва њега, мења им се на кратко као гром из ведра неба када угледају човека са камером која чека само на њих.

Домаћица се присети свог давнашњег сна о даскама које живот значе (о позоришту, не о скелама), гаравом вулканизеру се пробуде сећања о дискотекама седамдесетих и како је желео са том домаћицом отићи на велика такмичења где ће их исте те камере снимати и прославити. Успорите снимак тог немирног, клецавог хода и микроскопски прецизно посматрајте тај сјај у очима, краткотрајно, бескрајно пријатно купање у немару према окрутној свакодневници. Они ће поставити питање, а домаћица и вулканизер ће бљеснути. Видеће их кући, видеће их родбина, пријатељи, питаће их "да ли си ти био/била ту и ту" а они ће рећи "ЈЕСАМ! О ЈЕСАМ!" и чекати да им на праг слети стаза среће и благостања, пробуђене наде и изнова наврлих снова. Биће посебни.

Све то траје две до три секунде а онда оде неким другим путем, тачније у три лепе пизде материне. "Не, ја то не смем" мисао почне да опседа главу а сви разлози који су подржавали идеју сада је одбијају. Домаћица ће се сетити да ју је муж шамарао и подсмевао се њеним сновима, вулканизер ће се сетити да мрзи цео свет и да довољно већ игра у круг док га свакодневно гузе Курта и Мурта. Сетиће се да им је родбина кварна а пријатељи говна, да је земља пропала, да су млади све глупљи и глупљи а стари све више излапели и да за њих на овом свету више нема места. Нису посебни.

Но, зауставна култура је већ примењена и питање је већ постављено, а привидни еквилибријум радилице се распада на следеће потенцијалне ситуације:

1. Упадају у транс, немају шта да изгубе, живот им се смрк'о. Кажу све што мисле;
2. Беже, на разне свима познате начине;
3. Гризу;
4. Наизглед редак, а тако чест случај - нико их ништа није ни питао. Камера није желела њих, али они су желели камеру. Желели су да се питају нешто, или да бар на један дан верују да су били битни и да ће се нешто захваљујући њима променити. А на томе је, стрпљиви аудиторијуме, заснована белосветска спрдачина под називом "Испитивање јавног мњења".