Nešto kao tužibaba, samo što se žalibaba žali na druge, a da oni to ne znaju, potajno, tj. drugim ljudima. Odlikuje je nezadovoljstvo u trenutnoj situaciji, jer ima slobodu da uradi nešto i sama, a ona to ne pokušava da uradi, njoj treba neko iznad da vodi sve, despot ili tako nešto. I onda se žali na one iznad i kad i to dobije, opet se žali, jer se iznervirala ovaj put, zato što su želje bile odveć mazohističke.
Ajde bre što nas ovaj poslovođa ne tera da više radimo, da nas lepo organizuje, da skratimo ovaj posao, vidite li vi koliko imamo.
-Pa, ajde mi da uradimo nešto
Ne možemo, nemoćni smo, vidi koliko smo maleni....sutra Ista osoba
Da li ste vi videli kako se ovaj naš gazda okomio na nas, kao da smo mu mi robovi, strašno, okuražio se, a do juče bio manji od mahovog zrna. A i ovaj projekat smara, ne misliš. Baš je sad još gluplje ispao. Mislim da smo mi sami smislili, bilo bi bolje. Ej, sve što je valjalo više ne postoji u njemu, sad samo neke trune.
-Šta se bre sad opet žališ, ko žalibaba neka, jesi li se juče žalio da nas ne maltretira dovoljno i danas se opet žališ što nas smara. Šta bre ti u stvari hoćeš?
Hoću samo da završimo to više.
-Pa, završićemo, ako mi budemo bili aktivniji. Ne treba nam bič božji.
E, ja baš mislim da nam treba
-Tebi možda, za mene, pupu daleko bilo...
