Kao što kod nas valja zaliti i za najmanju sitnicu, tako je i običaj da se i prezalogaji kad se desi neki manje ili više značajan događaj. Što više, to bolje, jer što bi rekli naši stari, valja tako, protiv uroka i dušmana, a sve to zarad sopstvenog i tuđeg boljitka.
Ne zamaste se tanjiri samo za svadbe, ispraćaje u vojsku, slave, krštenja, rođendane, veridbe... nego i za kupovinu nameštaja, ugradnju đakuzija, odlazak tašte u banju i sl. Zamaste se tanjiri obilato i za sahrane, da se ispoštuje pokojnik, da se slučajno ne povampiri, da se ne koči napredak pokojnikove kuće, da se ta kuća ne zatre.
Zato sedi, zamasti malo tanjir, valja se.
- Dođi, kume, sutra kod mene. Pečem prase i jagnje. Milijana, tvoje kumče, položila vožnju. Jes' da je polagala osam puta, al' bolje ikad nego nikad.
- U, bre, kume! Pa zar na ovu skupoću da se trošiš za jednu dozvolu?
- Valja se, kume. Valja da se malo zamaste tanjiri, da nas ne bije maler.
