Metiljav, mlohav, smotan, nesposoban, tužnjikav.
Žaobitan ima neku svoju muku, crnilo koje ga žeže iznutra. Ide spuštenih ramena i pognute glave. Gleda kroz tebe, onako odsutno. Za angažovanje na bilo kom polju nije zainteresovan, jer mu kompleks niže vrednosti govori da će ionako omanuti.
Tako životari, lomka dane. Čeka nešto, ne zna ni on šta.
Žaobitan neće pući pa napraviti masakr, skočiti sa mosta ili zapaliti zgradu. Ješće se polako, godinama, dok ga ne dohvati holesterol, srčka, moždani udar ili neka rakčina.
- Uradi li nešto sa onom malom?
- Jok.
- Što bre? Si je zvao da izađete?
- Jok.
- Koj ti kurac, što si takav, jebote?
- Nema svrhe, neću da se cimam za džabe.
- I šta ćeš sad?
- Idem kući.
