Метиљав, млохав, смотан, неспособан, тужњикав.
Жаобитан има неку своју муку, црнило које га жеже изнутра. Иде спуштених рамена и погнуте главе. Гледа кроз тебе, онако одсутно. За ангажовање на било ком пољу није заинтересован, јер му комплекс ниже вредности говори да ће ионако оманути.
Тако животари, ломка дане. Чека нешто, не зна ни он шта.
Жаобитан неће пући па направити масакр, скочити са моста или запалити зграду. Јешће се полако, годинама, док га не дохвати холестерол, срчка, мождани удар или нека ракчина.
- Уради ли нешто са оном малом?
- Јок.
- Што бре? Си је звао да изађете?
- Јок.
- Кој ти курац, што си такав, јеботе?
- Нема сврхе, нећу да се цимам за џабе.
- И шта ћеш сад?
- Идем кући.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Kul izraz, klasik. +++