Ramena, grudi, ruke, ledja, ramena, grudi, ruke, ledja... Pa gde su jebene noge? Kao što današnji bilderi, koji izgledaju kao bure postavljeno na dve motke, zapostavljaju donje (zadnje) ekstremitete, tako i naš nesrećni junak prekriven paučinom čuči zaboravljen u najmračnijem uglu špajza socijalnih zbivanja i čeka da se neko i njega seti.
-Jes' vid'o Mareta negde? Možda je umro a da ja nisam čuo.
-Ma jok, živ je, al' kao da nije. Od kad se onomad posrao kao ker na sred šetališta pred sedamdeset ljudi svi su ga zapostavili kao bilder noge. Mislim da ga i ukućani ignorišu a da mu 'leba i vodu ostavljaju ispred vrata.
