Zariti mač u zemlju

Крунисати какав подвиг актом чисте глупости или обести, крајње непотрепштине. Подно завршне речи умрљати цео папир мастилом при потписивању. Можда је приличније да си употребио палац, индијанац какав јеси.

Наиме, како нас савремена кинематографија подучава о временима када је хладно оружје било самртни ропац технологије, то је сасвим логична ствар за учинити. Тиме се на врло коначан начин ставља тачка на какав покољ, дуел или тензију уопште. Заклао си сарацена, спасио си бледуњаву инфанткињу из канџи неверника, непријатељ се повлачи, махнита руља са бедема урла... Шта преостаје?
Ипак, то јесте нешто што нико ко грама познања о томе има не би урадио, а засигурно не онај који жели да се користи тим челиком у будуће, а уједно и најбољи начин да се оштрица отупи, оштети, па и сломи. А то је тек минорна дијаболика у репертоару јунака с платна, свакако не усамљена у мору осталих епских издркавања у очи опијених јунаца с ону страну реалности.