Zariti zube

- Moment, dragi gospodine, ne bi bilo u redu da prođete a da ne pogledate šta smo to mi pripremili za Vas.
Zastao sam na trenutak i uzvratio pogled. Njen nije obećavao, bio je nekako... ne znam. I ko zna koliko li ih je toga dana pogledala, jebote. Možda je pogled i našminkala. Pa moje lice je samo još jedno lepo lice u moru lepih lica koja su prodefilovala pored mesta na kojem je toga dana ona stajala. Ma odjebi, bre, ako misliš da sam ja neka tamo laka roba.
- Pogledajte, gospodine.
- Pa, ne znam baš. Više sam neobičan tip, ako me razumete, gospođice.
- O, da, itekako Vas razumem, gospodine. Možda ovo? Sigurna sam da ste veoma iskusni ali... ne znam da li ste već... Da, ovo je naslov za vas. Sigurno ima stvari u koje još niste zarili zube, onako, iz prvog lica, oduševiće Vas. Ovo zaista morate u trku nabaviti, verujte.
Naslov je zaista obećavao. Što da ne, rekoh sebi. Sigurno će biti bolje od uobičajenog smeća koje inače gledam pred spavanje. Ali ona, ona je i dalje je stajala tu i posmatrala me. Prolazili su i drugi ljudi, zastajkivali, pokušavali da pitaju, ali ona je gledala samo mene. I njen ubrzani i isprekidani govor. Da li sam ja izazvao to rumenilo... Možda.
- Ovo je vaš račun, gospodine. Moment, dragi gospodine, ne bi bilo u redu da prođete a da ne pogledate šta smo to mi pripremili za Vas.