Zaslužna je majka priroda

Србија, 1330те:

Цар Душан: Не знам. Ево стварно не знам ни што расписах ово за гарду.
Стефан Дечански: Ама очи ти испале, види који дуборези, ти не мо'ш двај'с људи да изабереш.
Цар Душан: Двај'с? Ма какви, ако их не буде макар сто и један, ништа од тога.
Стефан Дечански: Па кол'ко је дубореза дошло?
Цар Душан: Дошло триста дубореза, чет'ри бакрореза, два папируса и девет слика на платну с калиграфијом.
Стефан Дечански: Пет година ватру да ложимо. Биће топле зиме колико видим.
Цар Душан: Јебеш дрва, дај да видимо ове за гарду. Погле овог на платну.
Стефан Дечански: У сунце ти... Гле кол'ке мишице. Овај може 'раст да ишчупа очас посла.
Цар Душан: Шта пише иза?
Стефан Дечански: "За мој изглед побринула се само Мајка Природа."
Цар Душан: На српском? Има ли још шта?
Стефан Дечански: Чистом српском. Има и име, ал нешто латинско, а нисам ја добар с тим страњским језицима.
Цар Душан: Странац? Ма какви, тај се пуца екстрактом бунике к'о што гледам. Боље да узмем младог неког момчића из Прилепа што сам слушао о њему свакојаке приче ови' дана.
Стефан Дечански: И јебо те он, о'ш га на Олимпијаду слати ил' са њим ратовати?
Цар Душан: А и то што кажеш. Дедер, да видим име.
Стефан Дечански: Па ја. Де ишчитај, шта пише.
Цар Душан: Палман, 'накав... Палман Брахт... Миливоје! Шаљи голуба, одма'!
Миливоје, голубар: Де да га шаљем, пресветли царе?
Цар Душан: У Штајерску Миливоје. А ти оче, сад можеш назад у своју ћел... овај, одаје.
Стефан Дечански: Благодарим. (у себи) Е јебо сам ти мајку, чим се ослободим.