Zašto ne volim zubare i pranje zuba

Постоји један велики џин. Он је толико огроман да у његов шупаљ зуб стаје читав наш универзум са свим галаксијама, црним рупама, маглинама, звездама и тако даље. Земља је ту безначајно зрнце прашине. На том зрнцету прашине живимо сви ми и лепо нам је. Научници су слали сонде у мрачне зоне џиновог зуба у намери да истраже гду су границе и нису их нашли. Обичан човек може да живи у незнању и да блажено једе свој пасуљ са сувим ребрима и да га нимало не забрињава џин. Али проблем настаје оног момента када џин реши да опере зубе. Ми живимо и постојимо у временском интервалу између два прања зуба. Право питање је: кад је следеће прање зуба? Не знамо. Хоћемо ли се провући између синтетичких власи четке? Још мање знамо. Како научници знају да је у питању баш шупаљ зуб и џин? То ни сами они не знају, као ни гомилу других битнијих ствари. И ја имам шупаљ зуб. Треба да га вадим, али ми се нешто не мили. Није да се бојим зубара, стварно. Бринем се шта ће бити са мојим малим подстанарима. А кад мало боље размислим, и шупаљ зуб и цело постојање је последица непрања зуба и неодлажења код зубара. Извадићу га ако ме баш буде болео...Мада знам да овакво размишљање није добро...