
Реторичко питање.
Постављаш га себи у тренутку очаја када се, скрхан тугом, скљокаш преко кућног прага у сузама. Претходно си помахнитало трчао низ улицу, људи су те чудно гледали. Сав радостан, ушао си у двориште и контао да је твојим патњама крај, да ћеш ускоро ући и прекратити себи муке. Гурнуо си руке у џеп и схватио да нема кључа од куће. Чуо се вапај...
Зашто сам те изгубио?
Било је готово.
Десило се.
Љенк.
Долази поштар. А ти још плачеш.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Pacenicki. Svidja mi se+
Bolje to nego da se zaglavis u prozoru kupatila.
Лажу, лажу... Лажу да бритва лечи све!
Добра!
џиииимиииииииииииииии
баш си мицааааааааааа +
шаис
Koja zamazana priča...
+ defka + pesma...
Како ти је ова дојајна, јебем те :)
Može odabir.