Sorta homo sapiens-a kojoj su, usled neuspešnog evolutivnog eksperimenta, počeli da rastu kablovi iz ušiju. Kablovi se u jednoj tački spajaju i vode negde u odeću oko pojasa.
Jedinke se mogu prepoznati po karakterističnom ponašanju na javnim mestima. Neke govore u hodu, kao da razgovaraju sa samima sobom; druge, opet, ništa ne govore, nego ritmično mrdaju glavom levo-desno, često žmureći. Na par metara od njih, iz ulara se mogu čuti prodorni zvuci koji im razaraju bubne opne i ono malo preostalih funkcionalnih ćelija u centralnom organu nervnog sistema.
Zbog takvih svojih karakteristika, zaulareni imaju veoma suženu svest o okolini, od koje , valjda, očekuju da o dešavanjima na javnim površinama vodi računa i u njihovo ime, a ne samo u svoje. Ukoliko im se okolina ispreči na putu - utoliko gore po okolinu. Jer, oni samo koriste svoja zagarantovana prava i slobode.
I tako je ular postao simbol slobode...
tucs tucs tucs tucs...
"Jeer ja sam slobodna da radim šta hoću..."
tucs tucs tucs tucs...
- Jeste, zlato, u frižideru ti je šunka. Zašto stalno pitaš, kad znaš?
tucs tucs tucs tucs...
"Budi sam na ulici, budi saaam..."- Alo, stoko zaularena, gledaj kud ideš, jebo te taj Budisav, te te jebo!!!
