Zaust

- 'Ајде, не сери, Никлбек је најјачи бенд икада. Ууууу, ми вона би а рок стар.
- ...зауст...
______________________________________________________

Рекламе се завршавају, напудерисана водитељка вештачких усана умешно поправља своју сукњу, кратак поглед у камермана, 3. уложак на месту, деца су добро гледају образовни програм о лепршавој естетици Кундере, плата легла, 2., да л' ћу опет транзитовати данас сат времена до Новог Београда, отишла ми ламела на колима, 1., накрај села, жута кућа, тинини, ла ла шала, кока мака, мантра, мантра, од јупола канта, 0...

- Поново, добро вече, драги нам гледаоци, коначно смо дошли пред сам свршетак Ваше, али и наше омиљене емисије "Истина или драж". Чини се да смо претресли сва питања која су вас мучила, иако на исте нисмо дали одговоре. Као што кажу, реч је реч, а кец од осмице аеродинамичнији је. Господине председниче, можете ли за сам крај издвојити нешто, синопсис Вашег живота, или неку издвојену анегдоту, коју бисте поделили са нашим гледаоцима, греота би било ускратити наше чекиће, српове, пардон узенгије и наковње за Ваш вербални доминантни алфамозитет.

- Наравно, Драга, оно што би Србија волела да чује, ја знам, јер Србија то је казаљка на мом сату, длака у мојој обрви, пупак мога сина, мој неболни хемороид, Србија када дише ја саблажњиво дрхтим. Србији ћу рећи, да сам се родио јако мали у недрима београдских улица, где сам дерански трчао по калдрми, био безбрижно заљубљен у небо и знање. Авај, детињство ми брзо прође, одговорност душебрижна дође, те сам уписао школе и завршио. Љубљах свога страначког лидера, свакога од њих. Брзо сам се верао по страначкој лествици, служећи се свакаквим псинама и језивостима. Не(очекивано), па видите ли како се и вербално служим заградама, кхм, народ Србије видео ме је као неког ванредно интелектуалног, јер народ Србије зна, он осећа, трепери, небески је народ Србије, Србија је небо подарила. Док кажеш кекс, ја премијер, родбина задовољна, сем буразера, свако ко дође литар ракије, ја ђутуре у казан на препек, дајем Николвићу да удари етикету. Стан, два три, ти мала препелица, а ја председник. Када нађем времена волим играти шаха, једном сам изгубио од Софије Полгар, па сам наредио да јој присилно одузму пасош, и на колима напишу ОПЕРИ МЕ. Кад играм билијар руком убацујем кулге, штап је превише геј, о Србијо, пропсерираш на крилима мојим грифоновским, а тек би само да вас нисам јебао за пензије, онако као наш плаћенички америчко - немачки блок кроз покрет Отпора Слобу оне године, док сам ја још био вадикал. Волим да плодим, сам врх ММФ-а и Светске народне банке често организује семинаре које ја походим, за тебе Србијо, баснословна земљо неизмерног чојства, камену по којем се пролива плод мојих семеника. Волим те Србијо, звони ми ЈОТАПХОНЕ, буди ми добро, буди ми храбра, тек ће бити горе, Ја, да велико Ј, кад вам кажем, стена ће да пуца, дром да се слама, земља да се тресе. Хвала Вам лепо.

- Хвала и Вама, господине Председниче, до следећег пута.

Одјавна шпица...

Српска нација: ...зауст + истовремени конфузни аплауз.