Vrijeme koje je potrebno zaposlenom da pređe put od svoje kancelarije do izlaza sa posla, nakon što se završi radno vrijeme.
Vrijeme kada je zaposleni posebno ranjiv jer je put brisani prostor a oni koji hvataju krivine su već odavno isparili, dok šef, kao kakav orao, uporno zvijera za plijenom u vidu zalutale ovčice spremne da odradi još neki poslić za njega. Nije to poslić u skladu sa stručnom spremom zaustavljenog, obično može da ga odradi bilo ko i samim tim je ponižavajući za ulovljenog ali, vremena su teška, posao se teško nalazi i nije poželjno pozivati se na statut preduzeća i disciplinsku komisiju.
Nije to veliki put i nije to veliko vrijeme. Samo treba stisnuti zube i proletjeti, možda sačma i promaši svoj cilj.
- Đe's krenuo, ti, kako ono bješe...
- Dobar dan, šefe. Evo, krenuo kući, prošlo je tri.
- Što ćeš kući kada te tamo svi poznaju? Dodži, dodži...
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
hehehehe
Mi smo bre pravi nindža ratnici, nestanemo kao dematerijalizovani kad dođe 3.
+
Ja sam više kao šljuka na preletu, nekada prođem, nekada ne. :-)