Чекаш га а њега нема... Прошло је већ 40 минута. Напољу дува северни ветар и почиње да провејава снег. Теби се говно у дупету леди. Њега још нема! Нестрпљиво гледаш на сат, и размишљаш дал' да посустанеш или одустанеш. Хоризонт изненада преламају светла. Јавља се трачак наде. Можда је то баш он. Како су светла ближа нада прераста у ралност. То јесте он. То је тај јебени аутобус који чекате као озебо'сунце. Следи брзо "заузимање стартних позиција"! Људи се сабијају у једну линију, према сопственом нахођењу, да би стали тачно на место где ће се отворити врата аутобуса! Напред су пензионири који безобразно гурају све иза себе. Они мало млађи и толерантнији су иза њих. Аутобус започиње кочење и пристајање у станицу. Неки су погрешно проценили и заузели лошу стартну позицију за улазак у аутобус. Врата се отварају и следи опште гурање, набијање на шипке и гажење патика, ципела,... уз обавезне реченице "Госпођо газите ме", "Најбоље ми се на главу попењите", "Вади руку из мојих бубрега" итд... Врата се затварају и маринирани (сардинирани) путници крећу ка својим одредиштима.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.