Svi smo mi bar jednom u životu zavili nepovređenu ruku. To je u devedes' posto slučajeva bilo u školi. Nije važno da li je u pitanju osnovna ili srednja, bitno je da je bio neki test.
Desi se naravno, nisi učio ništa, dođeš u školu i čuješ od nekoga da je sledeći čas test iz nečega, a ti ne znaš da bekneš.
E sad, problem je u tome što imaš već dosta neopravdanih, razdredna više neće da sluša tvoja opravdanja na izostajanje, nemaš šta da radiš, a ako dobiješ keca, biće ono: ''Vidimo se u avgustu!'' Jebeno!
Setiš se da ti je keva dala pedes' dingera za neki sendvič, razmišljaš i dalje šta da radiš... posle dugotrajnog razmišljanja, znaš da ti je ostalo samo jedno rešenje, moraš da zaviješ ruku.
Hvataš prvog specoša na dvorištu i šalješ ga u apoteku po zavoj, naravno, tu mora biti ona rečenica: ''Brate, možeš da zadržiš kusur slobodno!'' To ga oduševljava iako ne zna da je kusur pešes dinara samo.
Kreće da trči.
Kad ti donese zavoj, zamoliš naj ortaka da ti on to odradi, on naravno ostaje, iako kasnite na čas već.
Posle toga, pre nego što uđeš u učionicu, moraš se naravno preksrtit', da profesor ne skonta, jer ako skonta, nagrabusio si!
-Profesore ja sam juče pao sa bicikla, pa znaate, ovaaj, ako bi' nekako mogao da...
-Da ne pišeš?!
-Da profesore!
-Peroviću, Peroviću, cele godine se zajebavaš, još da ne pišeš ovaj zadnji test!
-Pa, evo mogu sledeći čas, da odgovaram... znam da je zadnji, ali...
-Sedi sinko, zavio si desnu ruku, a levoruk si, ne možeš meni te fore!
