
Када једноставно не можеш да се одвојиш од компа и Вукајлије ни на десет минута.
Кева, ћале и брат ручају, ја наравно за компом.
-Кева ме зове по шести пут: Сине ајде да једеш, охладиће се супа.
-Ја: Ево кево само да ставим дефку.
-Кева: (после 20 минута): Ајде сине, сад стварно претерујеш.
Напокон устајем, седам за сто.
-Ја: (чим сам појео супу): Извините ме на секунд (идем до компа да видим је ми неко ставио + на дефку, а успут да видим шта има на фејсу)
Враћам се после 10 минута.
-Ћале: Јел ти нас зајебаваш?! Седи овамо поједи шта има, па онда иди играј, нико ти не брани.
Послушам ћалета.
Враћам се за комп, а још жваћем храну.
Звони ми телефон, јављам се.
-Друг: Брате оћемо бацати блеју ђе?
-Ја: Хоћемо брате, само да ставим дефку и крећем.
Стављам дефку и наравно задржавам се још 20 минута најмање.
-Друг ме зове на тел: Ајде брате више.
-Ја: Јао брате ја заборавио, ево крећем само да погледам још који постер.
-Друг: Ма ти си брате завистан скроз, терај се у курац!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
...Hmmmm, sinak, to ti nije dobro :) !
Знам , то је био пре једно месец дана , сад је много боље стање :)
Па, је л' те приупита какву дефку?
ne :)