Paralela koja se povlači prilikom kašnjenja voza, autobusa ili bilo kakve vrste indolentnosti u izvršavanju poslovnih zadataka. To je već duboki kliše kojim uvek sebe poredimo sa Japancima, iako je to u granicama nemogućeg, jer to je poređenje tipa nebo i zemlja ili Tomas Man i Marko Vidojković koji mora još puno da radi. Pošto je ušla u anale večite poštapalice ona stvara masovnu iluziju harmonije rada koju praktikuje Japan i nadu da ćemo i mi tako jednog dana. Kliše sam priče dokazuje Irfan Mensur u '' Tesnoj koži '' kada je napaljen da će uvesti Japan u sistem komunističkog upravljanja.
Nesvesni da oni imaju urođeni genski, moralni kodeks sličan logoraškoj krilatici '' rad oslobađa '' i da je pre svega moralni prestiž važniji od posla, tj. bitno je da obraz ostane čist. Daleko je poznata priča i o njihovim samurajima i poznatom sepuku, samoubistvu prilikom prekršaja kodeksa časti. Nadam se da neće zaživeti sepuka kod nas, jer će broj stanovnika pasti vrlo brzo.
Pošto čast nemamo, nemamo ni svest Japana, u jednom trenutku hteli smo da se uhvatimo pod ruku sa njima i Nemačkom, ali smo prdnuli u čabar. Baba je dala dinara da uđe u kolo, ali zato platila mnogo da izađe.
- Vesti iz sveta: U Japanu mašinovođa izvršio samoubistvo, jer je kasnio minut. Ovaj incident pokazuje doslednost sa jedne strane, a sa druge ludilo naroda Japana.
- Čuješ li ti ovo?
- To su bre ljudi, a ne mi stoka. Čekam pre neki dan voz, kasni četiri sata za Bar. Katastrofa.
- Ma nije samo to, nema nigde tačnosti. U Japanu se zna tačno vreme kada se ide u vc.
- E moja deco slušam vas, jeste tako, ali bilo je za vreme Tita dobrih radnika, znao se red. Ma treba Aliju Sirotanovića opet na novčanicu.
- Deda, kakve sad to veze ima?
- Ma nisu ti žutaći ništa bolji od nas.
