Zbog toga se u Japanu ljudi ubijaju

Паралела која се повлачи приликом кашњења воза, аутобуса или било какве врсте индолентности у извршавању пословних задатака. То је већ дубоки клише којим увек себе поредимо са Јапанцима, иако је то у границама немогућег, јер то је поређење типа небо и земља или Томас Ман и Марко Видојковић који мора још пуно да ради. Пошто је ушла у анале вечите поштапалице она ствара масовну илузију хармоније рада коју практикује Јапан и наду да ћемо и ми тако једног дана. Клише сам приче доказује Ирфан Менсур у '' Тесној кожи '' када је напаљен да ће увести Јапан у систем комунистичког управљања.

Несвесни да они имају урођени генски, морални кодекс сличан логорашкој крилатици '' рад ослобађа '' и да је пре свега морални престиж важнији од посла, тј. битно је да образ остане чист. Далеко је позната прича и о њиховим самурајима и познатом сепуку, самоубиству приликом прекршаја кодекса части. Надам се да неће заживети сепука код нас, јер ће број становника пасти врло брзо.
Пошто част немамо, немамо ни свест Јапана, у једном тренутку хтели смо да се ухватимо под руку са њима и Немачком, али смо прднули у чабар. Баба је дала динара да уђе у коло, али зато платила много да изађе.