
Једе ти се неко воће. Налазиш јабуке пуне рупа кроз које су пролазили црви.
Онда се питаш где су купљене те јабуке? У продавници или у радњи са опремом за лов и риболов? Жалиш се кеви ил' ћалу. Кева ћути, ал' отац је старијег кова и тврди како је то најздравије воће и најукусније. На крају се то објашњавање претвара у пљување садашње власти.
Ти : '' Где сте купили ове црвљиве јабуке? Јеботе, где да загризем, а да не поједем црва. К'о да сам у Сурвајверу.''
Ћале : ''Иииии, незналице. Па те су ти најздравије. Неће ни црв у оне вештачке, прскане. Јебем им мамицу. 'Оће све да нас потрују. Кад једеш оне јабуке друге, које су велике к'о лубенице, ту имаш само вештачке укусе. Ал' то је све влада крива. То нам је Америка убацила, да нас поубијају. Ма неће они моју породицу да трују.''
Ти : ''Али...''
Ћале : ''Ћути и једи то. Ако нећеш ти опер' мени једну.''
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.