
Просечни распаднути домови здравља, болнице и друге сличне инфраструктуре у Србији, вероватно замишљене да већ с улице натерају болесне људе да буду у фазону "Ма шта и ја серем, огрнем се преко ноћи ћебетом и ујутру више немам рак!"
- Добар дан, дошао сам жени у посету, имала је неку хитну операцију јуче па ми нису дали да је видим...Петровић је презиме...
- Петровић, Петровић...Аха, ево је, соба 305, то вам је трећи спрат, пазите само кад будете ишли степеницама на одрон између првог и другог, лифт вам ипак не бих препоручила...
-----------------------------
- Како смо данас, госпођо Хаџиздравковић?
- Ах, госпо'н докторе, памтим и срећније дане, знате...
- Немојте тако, госпођо, ускоро ћемо вас пустити кући, долази и лепо време...Него каже ми сестра да нисте имали столицу последњих неколико дана, о чему се ту ради, м?
- Ах, докторе, кад бих само смела да вам кажем...
- Ma реците, молим вас, немојте се устручавати, ја сам ипак ваш ДОКТОР...
- Е па ако је тако - ја сам у свом животу видела многе ружне сцене, била сам чак и у логору на Сајмишту за време рата...али овакав тоалет ја још нисам видела, па то - да извинете - ни за пса није, камоли за човека!
- Онда боље да не видите како нам кухиња изгледа...
- Молим?!
- Ништа, ништа...Сестро! Једну лопату за госпођу, молим вас. И ставите на мој рачун...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Лопату :) +
Bravo!
odlično +++
I jedna patka. +
Trebao sam Kosmo da konsultujem, ne znam ja te nazive (znam samo za kateter, lel)