Čudotvorni napitak koji se spravlja negde u podrumima urugvajskih uzgajivača konoplje. Recept vam neću otkriti(još), jer su me zamolili da im ne odajem foru dok ne naprave basnoslovni biznis od čijeg će profita da naprave vojsku kojom će pokoriti svet, obesiti sve kapitaliste i konzumeriste - i nakon toga uspostaviti sistem koji će se zasnivati na bezvlašću, ljubavi i toleranciji.
Slavica: Mirko, ima li nešto za popiti?
Petar: Ja sam Petar.
Slavica: Juu oprosti Pero, opet sam se nalila ždreke.
Petar: Ako, ako...
Slavica: Ima li šta?
Petar: A nema ništa, svaki dan isto.
Slavica: Ma za piće!
Mirko(kuca na prozor): 'Ej! Vas dvoje! 'Ajde gore iz tog podruma, idemo da se provozamo!Petar i Slavica gledaju u Mirka.
Mirko se vedro osmehuje i rukom im pokazuje da izađu.Dugo su se vozili u tišini, kad negde kod Čortanovaca:
Mirko: Danas sam imao baš dugačak dan.
(Tišina)
Petar(otvara pakovanje cigareta): 'Oćeš?Slavica odmahuje rukom, Petar nudi i Mirka - Mirko uzima jednu cigaretu i držeći se levom rukom za volan desnom je baca kroz prozor. Petar pogledom ispraća let i pad cigarete.
Slavica: Je l' ima nešto da se popije? Žedna sam.
Petar: I meni vreme baš sporo ide. Ne pomaže ni drkanje.
Slavica: Ma to nikad ne pomaže.
Mirko: E, o ovome sam vam pričao juče! (usporava i staje negde pored puta)
(Svi izlaze iz kola i ulaze u šumarak)
Slavica: Šta je to?Petar je kao mali voleo da gleda kako njegov otac proverava nivo ulja u automobilu, sam taj potez kada obriše žicu nekom starom krpom, pre umakanja u motor, njemu je delovao kao visokotehnološki potez, koji ne može baš svako da izvede.
Mirko: Ne znam. Zato sam vas i doveo ovde. Baš je čudno, je l' da?
Petar(vadeći flašicu vode iz džepa sa strane): E'o Slavka.
Slavica(prihvatajući flašu): Jeste, kako si primetio uopšte nešto tako malo?
Mirko: Pa stao da pišam i nisam mogao da ne primetim.
Petar: Izgleda kao sasušeno pasije govno.
Slavica: Jeste.
Mirko: Jeste. Ali nije, probajte.
Petar(okrenuvši se): Gde su kola?Slavica je odavno već završila studije i našla posao u osrednjoj firmi za lepu platu. Najviše voli kada zimi padne sneg a ona ne mora da ustane iz kreveta, jer je subota.
Mirko: Koja kola?
Petar: Tvoja. Njima smo došli ovde.
Slavica: Jeste stvarno, ukus je potpuno čudan, nisam nikad probala ovako nešto.
Mirko: Onako skuplja usta kao limun al' je ipak slatko.
Slavica: Možda je neki mutirani ringlov ili nešto tako?
Mirko: Ako ikad nađemo moja kola, vratićemo se nazad da ispričamo meštanima šta smo videli. Možda neko zna bolje.
Petar: Meštani. Kako glupa reč.Mirkova kola su ublizini, strpljivo čekaju da se neko od njih seti da su parkirana sa druge strane šumarka. Mirkova kola vole kada Mirko lagano prebacuje iz druge u treću, na tačno dve hiljade obrtaja, i ne dodaje odma' gas, nego pusti prvo da se korpa i lamela lepo uklope.
Mirko(viče kroz prozor mirkovih kola): E 'aj onda vidimo se sutra!
Slavica: Vidimo se, hvala za pljugu!
Petar: Pozdrav!Slavica odlazi ka svojoj kući. Petar silazi u podrum, zaboravio je bio da ugasi svetlo.
