Ne znam za vas, ali u meni i dan danas ove reči izazivaju fobiju, naime nastavniku likovnog ovo je bila omiljena teme, a odmah iza nje "Dajte krv, darujte život", i na skromnom trećem mestu "Rastko Nemanjić - Sveti Sava", i tako smo cele godine crtali ovo troje...
Ali avaj, problemi tek nastaju, pošto smo uglavnom bukvalno shvatali teme, crtali smo voz koji izlazi iz oka, ili u boljem slučaju kako ide obodom oka, čist horor u sopstvenoj režiji. Neki su imali i prave noćne more od ovoga,ali nastavnik odustajao nije, jer je železnica nagrađivala najboljeg ko zna čim, nadam se samo da nije bilo "Mesec dana vozom po Srbiji", kako im inače glasi slogan jedne skorašnje akcije, na koju pretpostavljam pretenduju sadisti i svi oni kji ne vole duševni mir i fizičku udobnost, jer danas je železnica iz očiju dece izrasla u pravu noćnu moru za sve one koji su prinuđeni da putuju njome.
Čula sam da je u Japanu jedan mašinovođa izvršio samoubistvo samo zato što je voz kojim je upravljao kasnio 1 minut... Ne smem ni da pomislim šta bi bilo sa našim mašinovođama da je ovo Japan...
