Osoba koja nam je u datom trenutku od neke veće važnosti ili od koristi.Nazivanje nekoga zemljakom za cilj ima isticanje prisnosti sa sagovornikom kako bi se on oraspoložio za prihvatanje obaveze koja mu se neminovno nameće već u sledećoj rečenici.Dovoljno je da zemljak priča jezikom koji možete da razumete i vuče korene iz države sa Balkana proizvoljne udaljenosti od vašeg mesta rođenja.U većoj nuždi,zemljak postaje sagovornik random nacionalnosti i veroispovesti,sve dok je u stanju i mogućnosti da vam pomogne.
:London,Engleska.Moj ćale presreće nekog tipa na ulici:
-Izvini zemljače,je l' znaš gde je ovde negde srpska ambasada,pomagaj k'o Boga te molim!
-Ajm sori,sr,aj dont andrstend ju.
-Jao,sine,ajde pitaj ovog gde ovde ima ambasada,ja sam učio nemački jer smo bili pod strahom od okupacije...
-Dobro,ćale,o'ladi.Ekskjuz mi,du ju nou ver d serbian embasi iz?
-Jes,ofkors.Its d seknd kornr on d rajt.
-Šta kaže,šta kaže?
-Kaže da je na drugom ćošku desno.
:ćale hvata lika za obraze i ljubi ga tri puta,po srpski:
-Joj,noge ti poljubim,čovek,spas'o si nas!Blagosloven bio i ti i familija tvoja i sreće i zdravlja...
-Dobro je,ćale,ostavi čoveka na miru!Tenk ju sr,hev a najs dej!
-Džizs krajst,krejzi pipl...:odlazi brišući se:
