Izraz koji seoski komšiluk koristi pri opisu opičene žene, domaćice sa brkovima u menopauzi,koja, dok ostali muški članovi njenog domaćinstva rade, ostaje kod kuće spremajući ručak i brišući prašinu. Ove žene, u trenucima dokolice i dosade, povremeno iz špajza dohvate sa gornje police flašu dedine džibre, ne bi li malo obojile svoj dosadni i sivi dan...
To "bojenje" se uveče završi već poodmaklim stanjem opijenosti, kada žena koja do'vaća fizički i verbalno počne da maltretira svoje umorne i gladne ukućane, koji su se vratili s rada.
Seljanka br. 1: Milunka, ješ'čula da je Mileva sinoć izbila Peru kad se vratio sa njive...ubila ga sve lopatom, sramota čoveka na ulicu da izadje...
Seljanka br.2: jaaao čula sam... Ma mnogo je počela da do'vaća... Rekla sam joj da malo smanji sa rakijom, kad da vidiš, ona izvadi srp, pa me pojuri, jedva sam pretekla iz dvorišta...
Jedna sigurna kuća odavno nije dovoljno!
Sagradimo sigurnu kuću za žrtve nasilja žena koje do'vaćaju!
