Najbolje, najskuplje, nedostižno. Još u paru sa Azurnom obalom ko to drži taj je uspeo, al kako jebiga. Stoji na kraju onako zavodljivo, ljubičasto, đavolu bi dušu dao za Ženevski trg al dobićeš na kraju samo dovlitarski merak.
Vremenom, ljudi odustanu, pa se zadovolje i nekim Varšavskim trgom il Praškom ulicom, najčešće ustvari šerpa crvenim Balkanskim putem al uvek ostaje nedosanjan Ženevski trg i Azurna obala i onaj dijamant između.
Poslednje polje, najskuplje, najlepša devojka u školi, u ulici, u kraju. Ana.
Ostaje ti samo se da se nadaš da više nije tako lepa il da je propala: jebiga, čovek je zao i govno.
- Video sam Anu juče...
- Koju Anu?
- Anu bre iz osmog dva što smo se svi ložili.
- A nju uuu jebote kolko je dugo nisam video...Kako izgleda?
- Jebiga, još je lepša...
- Pu, dabogda crkla!Stani, ti mi sad kažeš da sam ti se sviđao. Sad, kad unuke imam! Pa jebo te dan, bolje da nisi ni sad rekla. Pa ja sam te uvek gledo ko Ženevski trg, osećo sam se uvek ko prevrnuta kućica na Balkanskom putu kad te vidim. I ti mi sad kažeš da sam mogo da se kupam na Azurnoj obali! E živote...
Ti si moja Tršćanska ulica
narandžasta i slatka
topla nasmejana
jebeš ove ženeve azure
i monike beluči
ko ih jebe
na tebi hoću da gradim
pet zelenih kućica ćerki
i šestog jug bogdana
koj će nam kurac
crveni hotel.
