ŽenetIna

Ne, nije štamparska greška. ŽenetIna se piše baš ovako i izgovara sa crnogorskim akcentom.

Posebna kategorija žena. Po karakteru i de jure gora i od babe na kasi "Maksija" i od debelih žena u gradskom prevozu. Neuspešno kalemljena Zorannah na Natašu Kandić čiji je rezultat nešto stvoreno da zagorčava život svima i rađa potomstvo tipa mlađanog nam Živojina.

Od malena naučena da svi njoj moraju da daju prednost, da ima pravo na sve što poželi i da to mora da dobije. Da može da parkira gde hoće, svi moraju njoj da se prilagode. Da može da ide preko reda, redovi su za plebs, ne za nju. Da za nju pravila i društvene norme ne važe, njen komfor je najbitniji. Ako još sa sobom vodi mladunce, plod uterusa joj nasušnog, pa jebeš umiruće u ambulantnim kolima koliku prednost ona ima. Sačekaj marvo, da ja laganim korakom pređem preko pešačkog prelaza i svoje mladunce odvedem na časove violine i baleta. Jer ona u svom selu to nije imala i tajo nije hteo da je dadne na te gradske kurvaluke, al' oni će nadoknaditi. Sad je pobegla od taje u grad i samostalna je i moderna. A i žgepčad će iskoristiti kada joj zatreba. Za bilo šta.

Nema kod nje ni solidarnosti ni empatije. ŽenetIna se hrani životnim sokovima svih oko nje, prvenstveno mužića joj koji lagano kopni sve dok u šezdesetoj (ako je doživi) ne prolupa totalno i u trenerci i papučama krene po komšiluku da pokušava da se socijalizuje sa ljudima koji su ga odavno prezreli zbog ženetIne mu.

Kada ostari postaje ona baba što uleće na prazno mesto u busu i pola sata popunjava blanko čekove na kasi za pola litre mleka i dvajz deka kafe. I nikada ne ponese naočare. Da bi svi nju morali da čekaju. Jer ona ima prednost. Crknite paori!