Primetio sam da neke žene, ne sve samo neke, imaju skila da sebi stvore paralelni univerzum u glavi kada im udelim neki kompliment. U tom univerzumu ja sam ludo zaljubljen u njih i sečem venu na njihovu sliku, šiljim ga svake noći misleći na nju ili planiram da joj pravim serenadu pod prozorom.
I to sve zbog olako udeljenog ili čak iznuđenog komplimenta od strane "slabijeg" pola. Od mojeg "lepe ti farmerke" kada mi pokazuje upravo kupljeni pa izmaštaju da sam ustvari mislio "imaš lepo dupe, baš bih voleo da ti džarnem tamo muricom" pa ja ispadnem seljak. Što i nije loše, bolje nego da ispadnem nesvesno opčinjen i zaljubljen zbog "imaš lepe oči".
Primer sa mog posla.
- Jao debeli imaš zelene oči, baš su lepe.
- Kad pada kiša onda su zelen inače su malo šućmuraste. I ti imaš lepe oči, volim tamne.
Posle 2 nedelje.
- Šta si se zagledao? Jeli jesi se ti zaljubio? U mene jel da? (sa blagotelećim pogledom blažene device Marije)
- Jok bre, koji ti kurac.
Sad nismo u nekim odnosima.
