Tražen kao krimosi sa interpolovih poternica ili mleko za vreme sankcija, nevidljiv kao ruski špijuni u Srbiji, neshvatljiv i povučen u sebe kao Tesla pre otkrića naizmenične struje, efikasan za trankilizaciju ženske živine kao otrovne strele iz amazonskih džungli, a kod nekih nesrećnica, po učestalosti javljanja ekvivalentan Halejevoj kometi... U svakom slučaju, privilegija pički da imaju sopstveni aksiom, iliti tvrdnju koja se ne dokazuje, jer ju je, jelte, nemoguće dokazati. Ako pička tvrdi da je svršila, mužjaku jedino ostaje da počeše jaja, digne noge na sto, šmekerski srkne pivo i eventualno je još jednom ugrize za dupe, dok ista dolazi k sebi u postorgazmičnoj flakcidnosti.
Međutim, neki od nas muških goveda (a možda i svi), kada se nađemo u posebnoj fazi da nas “nije strah da uključimo mozak i pričamo o osećanjima”, volimo da prodžaramo mečkinu rupu (ovo je metafora, nije pička) i da otkrijemo svoju “duboko skrivanu” zainteresovanost za filozofiju ženske svrške. I evo, do kakve sam ja “istine” došao:
- I, bejbe, kako to izgleda kad ti prodžaram sistem dugometražnim crevom za navodnjavanje bunara želja, m? Mislim, čuo sam da je taj vaš orgazam mnogo bolji nego naš. Ono uvek je bolje ono što je tuđe, ali kad bi samo mogla malko da mi objasniš, kako vi to...
- Pa... mmmh... kako da ti objasnim to... Najlepši je ona prvi osećaj kad ulazi, to je ludilo, kao da sevaju varnice po vlažnim zidovima nekog uskog prolaza...
- I onda ja taj prolaz razjebem, proširim, a...
- Ma stani bre, kud si navr’o.... I onda... kad razjebeš taj prolaz, debilu, onda mu to dođe kao neka jurnjava kroz mračan tunel sa mestimičnim proširenjima kao u nekoj pećini, ali sa nekakvim halucinacijama oko tebe, kao da si na LSD-u ili na otrovnim žabama, i vruće ti je, i žedan si, i juriš neku užarenu loptu koja beži, beži, beži, i onda je konačno stigneš, i kad prođeš kroz nju, sledi provalija, i padanje kroz hladan vazduh do otrežnjenja...
- Ne seeeeeeri! Pa ja da sam žensko, jeb’o bi se svaki dan, a ovako jebem i češće.
Pojava koju žene odglume samo zato što misle da se muškarcima sviđa.
Kad bi u trenutku doživljavanja, ne glumljenog već stvarnog, spontanog, pažnjom partnera omogućenog , eksplozivnog ženskog orgazma intenzitet tog orgazma bio praćen i lansirajućim efektom, muškarci bi redovno završavali na ...plafonu ili zalepljeni na neki zid.
Barem prema onome što sam do sada pročitao u opisima njihovih doživljavanja orgazma onih žena koje su to iskustvo, bez lažnog moralisanja, opisale u raznoj literaturi. Kao recimo Linda Lovelace u „Dubokom grlu“. Ili pisanih dela „kraljice erotske literature“ Erike Jong ( Strah od letenja) zbog koga je i dobila tu titulu.
Za večinu nedoživljenih, a time i glumljenih orgazama kod žena , krivi su muškarci, zbog toga što prvenstveno žele i žure da zadovolje svoju pohotu.
Dobar ljubavnik, omogućivši ženi potpuni užitak, zna de će i sebi to isto priuštiti.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.