Zevsečiti Vol.3: Hurije su među grobovima

-Е, шта је било синоћ, јесте ли њиштали?
-Помало, кренусмо да зевсечимо, али...

-Рипац је добио наређење. Без непотребног наливања. Само онолико колико му је потребно да се напије као Петар Краљ у Атељеу 212. Дотле и не даље. Ону шницлу што сам држао на вугли да извуче модрицу сам испржио, сада мезимо и чекамо.
........................................
-Дућа је стигао. Са њим и вутра. Боље да је дошла сама, јер Дућа вуче као олд-скул курва. Напушили смо се онако како је то радио Бенџамин Френклин, на импровизованом бонгу и пустили Пепа Прасе на тв-у. Маре протествује што не гледамо неку мање захтевну емисију, као на пример неки политички толк шоу, јер му се чини да гроктање ових обучених прасића има смисао. Рипац се ућутао, срамота га је и даље што му је патка била смежурана оно вече када је флешнуо.
Дотукли смо флашу вињака.
........................................:за то време:
-Пичку своју не давамо вечерас! Живеле хурије, вечне рајске девице. Наздравље, девојке.
........................................
-Набацили смо вештачки мирис. Природне феромоне већ увелико лучимо. Напаљени као неуштројени, млади мајмуни. Кренули смо полако.
........................................:дигресивна сцена:
-Наилазимо на човека који се јако заморио. На невештом српском нам је објаснио да га је јурила разјарена руља наоружана ђовацима. Имао је на себи мајицу Ендија Родика, али ју је бацио и обукао Новака. Каже, тражи двојицу ортака. Један воли крв, а други има педерско име. Рекао сам му да сам их видео пре неко вече и да су се кикотали док су ми рмпалије пребијале друга. Каже, довешће њих Трехо у ред. Намигнуо је и отишао онако како би то Родригез изрежирао.
........................................
-Крећемо. Мењамо тактику. Двојица у пару. Курац. Рипац каже да увек ради сам. Ок, и ја сам добар без чопора. Прогресивно испијамо вињак. Ерекција ми већ надолази. Спазио сам плен.
........................................
:Ћао. Ћао. Име. Име. Кул. Није кул:
-Не разумем, зашто не?
-Зато што мораш више да се потрудиш. :рече и цинично се насмеја откривши ми свој крезави осмех, док јој се надограђена коса лињала:
:Али, како, шта, зашто, ниже нисам могао да паднем и уместо гроба попијем само испалу, епик испалу:
-Аааа, ок ја сада идем ако већ нећеш да причамо озбиљније, мада и да хоћеш, нећеш вечерас јебати дечко, и за број би се размислила. :шепући је гордо напустила шанк:
........................................
-Отишао сам и ја, напољу срећем Дућу који каже да га је напушила монголоидна пигмејка која се представља као Вирџинија Вулф, стигао је и Рипац који је ударио шест бандери и сморио се толико да није више ни пио. А Маре?
........................................
-Маре јеца као вијетнамско прасе на снегу. Нико га није питао шта се десило. Подигли смо га и отишли. Изгубили смо битку, али не и рат.