Несташлуци који могу само да се изведу кад има снега и кад имамо сву зимску опрему да нас комшија не би препознао и које смо сви ми (мушки род) прошли . Гађали смо искључиво аутобусе, таксије и кола која возе жене, не знам ни дан данас зашто је било досадно гађати свака кола, али знам да ако би смо случајно ушли у искушење да гађамо друга кола да нам се паркирао на прво место где види, трчећи ка нама обавезно је изговорао добро познати монолог где нам по ко зна који пут сексуално злостављају маму и тетку.Ту је било и наравно петарди, које су служиле за бацање наравно или комшији под прозор или људима под ноге, ту сам испуштао душу бежајући, опет, не знам зашто нам је било досадно да бацамо петарде на ливаду ко сав нормалан свет. Рат грудвама где пола хитаца заврши комшији у тераси јер ко сви добри другари склопимо јако брзо примирје.
Данас кад погледам са прозора ону ливаду где смо се грудвали, аутобуску станицу са које смо гађали људе у басу видим да нема ни једног клинца који ради те несташлуке које смо ми јер је јебених 17 степени 7 дана пред нову годину. Горе сто посто неко има џојстик и игра се како се њему оће.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Eh..Mi se matori konji i zimus grudvali.