Živeti u zabludi

Pričala sam danas sa ocem oko toga, i evo jednog dela:
- Jesi ubio nekoga?
- Ja se nadam da nisam. Odnosno, želim da mislim da nisam. Bio sam komandant diviziona, i možeš misliti koliko je teško bilo reći "Pali!"... Svaki dan su javljali koliko je naših poginulo. Svaki dan su javljali koliko je "tuđih" poginulo. Besmislica. Selili su nas kao robu, iz grada u grad. Važili smo za veoma dobar bataljon, valjevski bataljon.
- Zavisi sa koje strane gledas.
- Nekom rat, a nekom brat. Da mi nismo njih, oni bi nas. Tako su pustili Crnogorce da uđu u neki klanac, pa su ih napali sa obe strane. Njihov kapetan je zvao u pomoć, i rekao njihov položaj. Uspeli smo da im pomognemo, što je značilo da je dosta njih poginulo zbog naših topova...
Od dece iz osnovnih skola smo dobijali cigare. Stavili smo ih sve u jednu kutiju i pomešali, jer su svi dali za te cigare koliko su mogli, pa da ne bude da neko stalno dobija bolje. Na te paklice su lepili poruke. Meni je zapala paklica sa porukom:
"Tata, ako ovo čitaš, znači da si dobro. Molim te, vrati se kući."