Živka, u narodu bolje poznata kao Živkica. Pored ličnog imena i nadimka predstavlja stanje (ne)svesti koje te tera (ne mene) da oribaš celu kuću, spremiš ručak i odeš u nabavku i sve to u periodu od šes' do devet izjutra dok ceo iole normalan svet spi. Žrtve živke su većinom mame, tetke, ujne, strine i po koja luda sestra.
Živka napada dva do tri puta mesečno, uvek spontano i uvek nenajavljeno. Nikad se ne zna kad će te snaći!
Tetka (umornim, polusetnim glasom): Celu sam kuću oprala od jutros, dve mašine veša, oribala štokove i prozore, olizala parket...etc. Crče! (ovaj niz ume da potraje u zavisnosti od količine živke tog dana)
Ja: Pa što to tetka?!
Tetka (sa uzdahom): Pa, uhvatila me živka!
