Pa tebi je cveće!
Komentar upućen sagovorniku kao ukazivanje na to koliko je on ustvari srećan čovek. Nakon što smo dotičnoj osobi pokušali da dočaramo neku rendom situaciju ili pak podelimo nesvakidašnju informaciju, osoba i dalje ne odaje nikakve znakove prepoznatljivosti što dovodi do zaključka da je život surov, ali kako kome.
Činjenica da si prisustvovao iliti učestvovao u eventu tipa, ovo, ili nekoj drugoj radnji kao što je gledanje srpskog filma, pederskog rnića ili slušanju Karleuše posle čega ostaju trajne posledice, dok je personi sa kojom diskutuješ najbolesniji i najgori doživljaj to što je kao klinac video učiteljicu kako piša stojećki posle čega ga je pomazila/o po faci (što je takođe jezivo, al opet), dovodi tebe i ostale prisutne u oduševljenje kada shvatiš koliko neki ljudi žive bezazleno, odsečeni od ostatka sveta.
- Ej, otkud ti ovde?
- Ma bio kod babe, deš ti?
- Krenuo do paba, ideš ka centru?
- Da, da.
- E vrh!
- Šta ćeš u pabu?
- Idem bre na fuka, smorih se kući.
- Bolje nemoj tamo jebote!
- Šta fali brate?
- Pa jesi bio sinoć?
- Nisam.
- Nisi čuo šta se desilo?
- Ma kakvi, šta?
- Auu, život je milostiv prema tebi..
- Što, šta se desilo?
- Mitar zvekn'o gajbu piva, oduzeo se, seo u pabu i israo se u gaće.
- Sereš?
- Majke mi. I kako se isr'o tako je pao na pod i spale mu farke.
- Daaaaj ne seeriii !!!
- Havarija matori. Devojke vrište, trče napolje, ovi huligani ga šutaju kako ko stigne, ma haos opšti. Kontam da se ono neće izračiti naredne dve nedelje. Neki su u prolazu pokupili patikama i suvenir da imaju kao uspomenu.
- Je l' ima koja kladža kotebe?
- Ima dve.
- Vodi me!
