Живот је игрица у којој нема опције RESTART
Извозим татин ауто из гараже (иначе имам 14 година), ударом аутом у зид гараже и имам жељу да рестартујем "трку", а онда се сјетим да ово није NFS MOST WANTED, и да сам ја једноставно најебо јер се стари пробудио и трчи ка гаражи
P.S. десило се јутрос
Je slobodni pad koji traje u proseku 80 godina(ako imaš padobran)
Zivot je ono sto prodje dok mi radimo nesto drugo...
Film u kome imaš priliku da igraš glavnu ulogu. Ima napet početak i tužan kraj, a tvoje je da odglumiš ljubav, smeh, radost i veselje, ili to prepustiš nekim drugima, koji to, navodno, bolje rade i mogu da te isteraju iz sopstvenog života. Ako si dobar glumac, najlepše scene režiraćeš sam.
Film najčešće predugo traje, pa moraš i da nešto radiš ili da jurcaš sponzore i producente, a ponekad dobiješ i pomoć prijatelja.
Mnogo naporna igrica koja ima dva cilja: postici sto vise i zadiviti sto vise ljudi time sto se postiglo, a to sve pre isteka vremena. Operacijama kuka, dobrim genima ili usranom zdravom hranom mozemo produziti vreme igranja.
Svaka greska povlaci mnogo negativnih poena, pa su zato malobrojni koji su uspeli da udju u ''Hall of Fame''.
Nije Internet. Mada, mnogi tvrde da jeste. Kad kazu "idem NA msn, DO foruma, ovamo onamo". Net je virtuelan, nema fizicko mesto. To su nule i jedinice, elektroni. Takodje, emocije, koje se cesto ispoljavaju na Mrezi, nisu stvarne (iako mogu imati stvarnu podlogu). Tako da zaklinjanje u teranje i odlazenje sa Neta sa nekim velikim zarom, ispoljavanje neke licnosti na istom, ne pije vodu. Jbga...
Zivot je, pak, kad nosis slamu sa matorim sa njive; kad te idiot napuca loptom i prospe pivo, a ti dosao da ga gledas na turniru u malom fudbalu; kad sa devojkom otpadas napolju nekoliko sati i pricate o svakojakim glupostima, a lepo vam je; kad popijes 'ladno toceno pivo kao uvertira u slavlje povodom ciscenja godine na faksu...
Recimo...
Pa to je jebena klackalica.
Čas si gore, čas dole.
Dok ne dodirneš dno ne možeš ni da se odbiješ i kreneš gore.
Kad si na vrhuncu onaj drugi te povuče dole.
Ako partner nije odgovarajući ili si previsoko ili ne možeš da mrdneš odozdo.
Čak i ako ste isti bez zajedničkog i sinhronizovanog rada nema zabave.
Samo zajedno podižete jedno drugo!
Dešava se dok pravimo planove za budućnost. Dok sanjamo o nečemu boljem i lepšem. Mali u oku čoveka, veliki u oku istorije. Dar koga nismo svesni ni jednog trenutka do smrti. Jednostavno ljudi žive i nadaju se, a trenutak je život. Očaravajući pogled, jako osećanje, osmeh, radost, suza. Ako je sreća u životu u malim stvarima, onda je toliko rascepkana da se ne može stvoriti potpuna sreća. Ako je pak u velikim stvarima onda su one trenutne i bivaju pregažene vremenom. Čar života je njegova nesavršenost i njegova ograničenost. Svi smo od praha postali i u prah ćemo se vratiti. Možda je prahu i bolje. Ali osuditi život znači osuditi sebe. Aksiom života je ta sjajna reč uživanje. Uživati život, pojmiti trenutak i postati jedno sa vremenom. Jednom uhvaćen nikada neće biti zaboravljen. Sećanje na kraju je jedino što ostaje. Dim i pepeo. Smrt to najbolje razume.
Непрекидно осмишљавање стратегије која је усмерена ка начину доласка до добара која су тешко или никако достижна из првобитне перспективе.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.