zla deca => zli ljudi

O da, odrastu oni. Telesine i glavudže im svakako postanu veće, kao i ego, kao i intelekt. Promene se... reklo bi se na prvi pogled.
Promene se kurac moj! Kurac, ogroman veliki kurac na točkićima.
Znate ono podlo derište koje vam je teralo suze na oči? Ono koje je udaralo gde najviše boli, koje je bilo u stanju da vas sroza do najdubljih ponora vašeg nepotpunog dečjeg sveta? Sećate li se zlih sitnih i srećnih očiju dok vi sami sedite u dvorištu, onda kada je okrenulo sve vaše drugare protiv vas? Onda kada ste prvi put pomislili na osvetu, kada ste prvi put poželeli da mu nanesete bol, da mu iščupate pogani jezik i napunite mu usta govnima, a zatim ih zašijete. Ali niste dovoljno jaki, a i ne želite osvetu dovoljno, nekako, iako još nesposobni da to formulišete, shvatate da bi to bilo spuštanje na nivo tog malog demona.

I mislite da se nešto promenilo za tih deset,dvadeset, trideset godina koliko ga niste videli? Nije... Samo pogledate ispod maske tobožnje zrelosti, saosećanja, obrazovanosti, ljubaznosti, elokvencije, uglađenosti... i tu je, mali odvratni demon, sa svojim šiljatim, oštrim zubićima i izbuljenim, gladnim, zverskim očima... Jebena stoka...