Bole me kurac. Nit' dugujem nekome nešto, nit' meni iko išta duguje. Svoj na svome. Mirno spavam. Nisam se uzajmio da bi me neko cimao noću, kidnapovao mene, decu, ženu, rodbinu. Nemam apoteku, banku, zlataru, benzinsku pumpu. Mog' mirno da spavam. Spavam sa otvorenim vratima, ne zaključavam. I kad tropne nešto u dvorištu ja znam da je to neka životinja.
Ma on duguje više nego Grčka. Ima da ga likvidiraju.
- Veliki novac je u pitanju uložio je milione u taj objekat, sad' nit' plaća nit' ništa.
Noću strepi, ne može mirno da spava, jebem ti ja takav život.
- Ma slušaj da ti kažem ja tebi nešto, zlatna je naša sirotinja, kad' zatropa kapija noću ja znam da je to ulinčni pas. Nit' strepim, nit' ništa. Mirno spavam.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.