Epska avantura prosečnog nebeskog na šalterima diljem Srbije.
- Dobar dan, treba mi potvrda da sam živ.
- Kako, molim?
- Potvrda da sam živ. Treba mi. Bio bih vam zahvalan.
- Kako to mislite potvrda da ste živi, mladiću, vi to mora da se šalite sa mnom?!
- Ni najmanje, nafrakana gospođo br.5. Naime, jutros sam hteo da izvadim potvrdu da nikada nisam bio kriminalno gonjen u ovoj banani od države - znate, treba mi za vizu kako bih pobegao iz iste - ali mi je rečeno da mi za to najpre treba overeno rešenje od Infostana da nemam nikakva dugovanja. U Infostanu su me, pak, uputili u Gradski Katastar a kako bih izvadio neophodni JK-U2 formular, jasno vam je, dokument za koji ni oni sami tamo nikada nisu čuli...ali su me zato poslali do Poreske Uprave po ŠKK obrazac za koji mi, opet, treba uverenje o obaveznom zdravstvenom osiguranju. Konačno, u Zdravstvenom mi je vaša prethodnica br.4 krajnje neprskanim rečnikom saopštila da joj, citiram, "ni slučajno ponovo ne izlazim na oči dok u Opštini ne nabavim potvrdu da sam živ". Pa eto mene kod vas...
- Hmm, kad sam vas pitala da li se šalite, mislila sam na to da je ovo šalter za Igru Prestola a mi potvrde za žive ne izdajemo, hnjo. Probajte šalter 64...ako koleginica već nije na pauzi.Scila&Haribda, sirene, pičke materine. Ono - 'el moglo lakše, moj Odiseju?
