Jako često je uplaćivao na nečiji račun. Očigledno, jer kako i zašto bi inače neko pamtio one kilometarske brojeve računa sa svim onim crticama? A još i model i poziv na broj da ne pominjemo.
- Uh, ko sad da se vraća nazad do fakulteta...
- Što?
- Jebote, došao sam do banke da im uplatim prijavu za ispit i tek onda provalim da sam izgubio papirić na kome sam zapisao broj računa!
- Nije frks. Piši, ja diktiram. Znam napamet.
- Sigurno?
- K'o smrt. I ne sekiraj se, i poziv na broj znam. Jebiga, i ti ćeš kad malo stekneš iskustva. Ugledaj se na mene, morao sam, svaku godinu po dva-tri puta ideš i eto...
...............................
- Uh, moram da im platim sliku, a u besu sam pocepao i bacio onaj papir...
- Nije frks, kume, sad ću ja da zovnem mog tasta da nam izdiktira. On im i poziv na broj zna napamet.
- Auuuuu!
- Ne pitaj. On im je i sprat podigao, a bogami i renoviranje, klima uređaje i mermerni pod u zgradi obezbedio...
...............................
- Kako ćale?
- Kako može čovek njegovih godina? Senilno, Alchajmer drma u najveće...
- Joj. Zar se baš ničega ne seća?
- Kako kad, jedino račun banke i poziv na broj zna napamet u svakom trenutku. Šta će, mučenik, još nije otplatio stambeni kredit.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Opasno ti je ovo. Bravo.
+++
poslednji primer vrh :D