Лијеп је осјећај добити признање од околине кад једном у сто година урадиш нешто вриједно помена. Осјећаш се моћно, као да си на врху свијета. Само, није лијепо бусати се и кочоперити унаоколо к'о пијетао, већ ваља имати мјеру. Имати стила. Или бар покушати. Ту на сцену ступа овај израз.
Наизглед си скроман, фини, богоугодан, фазон ''ма није то ништа битно''. А оно што у ствари мислиш је да...
Не, друже, не знаш како је. Немаш појма како је. Али има ко зна...
- ЕЕЕЕВО ГААА! ЕЕЕЕВО ГААА!
Саша: Па ђе си Ниџо, мајсторе. Како је било?
Петар: Штас десило?
С: Знаш ону врх пичку, Босанку, те је с нама у хотел? Е па овај Никола овде је прије сат времена отишао с њом у непознатом правцу!
Милош: Опааа Ниџо, шмекеру! Причај каква је, удара ли се к'о печат?
С: И што је још важније, какав си ти био?
П: Какав је осјећај?
М: Јел боли?
Н: Па, знате како је... :смјешка се:
Сви: Како, како?
Н: Боговски, ето како! Боговски!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
+
Bravo. Onako fina, školski odrađena defka +
Sve dobro, od defke, preko primera, plus.