Лијеп је осјећај добити признање од околине кад једном у сто година урадиш нешто вриједно помена. Осјећаш се моћно, као да си на врху свијета. Само, није лијепо бусати се и кочоперити унаоколо к'о пијетао, већ ваља имати мјеру. Имати стила. Или бар покушати. Ту на сцену ступа овај израз.
Наизглед си скроман, фини, богоугодан, фазон ''ма није то ништа битно''. А оно што у ствари мислиш је да...
Не, друже, не знаш како је. Немаш појма како је. Али има ко зна...
- ЕЕЕЕВО ГААА! ЕЕЕЕВО ГААА!
Саша: Па ђе си Ниџо, мајсторе. Како је било?
Петар: Штас десило?
С: Знаш ону врх пичку, Босанку, те је с нама у хотел? Е па овај Никола овде је прије сат времена отишао с њом у непознатом правцу!
Милош: Опааа Ниџо, шмекеру! Причај каква је, удара ли се к'о печат?
С: И што је још важније, какав си ти био?
П: Какав је осјећај?
М: Јел боли?
Н: Па, знате како је... :смјешка се:
Сви: Како, како?
Н: Боговски, ето како! Боговски!
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
+
Bravo. Onako fina, školski odrađena defka +
Sve dobro, od defke, preko primera, plus.