Prostor ograđen nevidljivom paukovom mrežom u kome se osećamo najsigurnije. Do posla, do marketa, jedan kafić gde idemo na piće, jedan isti meni jela koje jedemo... Dakle sve ono što nam je poznato i čega se grčevito držimo. Mozak je kreiran na takav način da bira ono što je već viđeno makar bilo očigledno da je to loše po njega, samo da ne izađe iz zone komfora. Ostanak u tom nevidljivom kavezu garantuje sve osim sreće i uspeha. Treba se trgnuti, dosegnuti neke nove visine, izaći ispod staklenog zvona, jednom rečju živeti!
Vašar u Šapcu.
A: Hajmo ljute papričice, direkt iz Meksika, ko sme taj može!
B: Nećeš valjda, dal si lud!?
C: Daj vamo šest komada! Jednom se živi jebemu mater!!
RIP C
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
брате, шта радиш ти?
Šta radim?
Раскиваш писанијем.
Dobroe, ne znam ko ti je birao onaj krš, ali trebalo je samo malčice da se potrudi i izabere kvlt.
Plus