Zrnko Kolik

Ili Зрьнко Колъик, daleko je najmističnije ime pomenuto u pričama s prašnjavih svitaka koje su deo tanke zaostavštine praslovenske zajednice. Ime ovog simbola svetlosti vodi poreklo od reči “zrno” i veruje se da je nastalo na festivalima plodnosti na kojima je izvođen obred pri kom bi glave porodica formirale krug prosipajući seme iz desne šake, dok izgovaraju čuvene stihove

“Зрьнко, Зрьнко, держи хвост,
принеси нам быстрый рост!”.

Verovanje u Zrnka se, iako je nastalo sa uporištem u agrarnoj populaciji, velikom brzinom proširilo kroz narod. Zrinko postaje zaštitnik svega čestitog i poštenog, božiji izaslanik i nesuđeni Robin Hud stanovnika hladnog i mračnog Zakavkazja. Iako Njegovo postojanje nikad nije potvrđeno, Njegov lik, onakav kakvim ga je narod učinio, stajao je iznad svakih kučnih vrata, bio neizostavan element gravure kovanog novca i improvizovanog sapuna od masti kojim se prala odeća na reci.
Njegove oznake postale su najcenjeniji ukrasi i stajale su na počasnom mestu na svakom plemenskom veću. Njegove reči za koje se nije sa sigurnošću znalo ni da su Njegove su besomučno i neumorno generacijama ponavljane i tumačene.

Kada su sloveni pokršteni u srednjem veku i saga o najvećem dobročinitelju o čijim su podvizima ispredane nebrojene priče pored logorskih vatri i na čiji su sam pomen devojke obarane s nogu, polako je iščezavala. Posle kristijanizacija, islamizacija i svih acija koje su protutnjale slovenskim tlom, posle oslobođenja i uspostavljanja demokratije, bile su potrebne godine, ali na kraju je usledilo neminovno vraćanje korenima.

Naš junak se vraća na tron, nadahnutiji nego ikad da sačuva svoje slovenske narode od svega što bi moglo da ugrozi dobrobit njihove duše. Takođe, ni vera u Njega nikad nije bila čvršća. Njegov lik, koji je zauzimao značajno mesto ranije, vraća se među nas.
Njegove tople oči gledaju nas sa svakog programa, sajta, paklice cigareta, toalet papira, sapuna od kozjeg mleka, kese od pet kilograma nemasnih medenjaka i večine poznatih industrijskih proizvoda. Njegova aura je praznik koji svojom nedokučivom duhovnošću bdi iznad svakog slovenskog ognjišta u tišini večnog, čuvajući slogu zajedno sa duhovima predaka, prosjački ponizan i kraljevski veličanstven.

Njegovo postojanje i dalje nije utvrđeno, ali zna se da je svuda. Kad god izgovoriš Njegovo ime, On dolazi na krilima vetra, pevajući svoju magičnu pesmu. Zrnko je kao vazduh. Zrnko je kao ljubav. On je ono čemu se nasmeješ ujutro i ono zbog čega se kafa sporije hladi. On je strofa “Зрьнко, Зрьнко, держи хвост, принеси нам быстрый рост!” koja odjekuje u kišnom danu. Zrnko je u svemu i deo je svega.

Naravno, kako su se sloveni u današnje vreme uveliko podelili, svaki narod ispevao je svoju varijantu mita. Iako je On samo jedan, za Njega danas postoji mnogo imena.
U Češkoj, to je Zdenek Kulek, U Rusiji Зрьнко Чолик, u Makedoniji On je Zmejko Kolek, dok Bugarski naziv za Njega glasi Zarek Koleski.