Žurke srednjoškolskih domova

Malograđanska okupljanja gde svaka prva i po osoba ima manji IQ od krave i gde se većina pronalaze u svakoj narodnjačkoj, kafanskoj ili turbo folk pesmi, a još ako su pijani polomili bi „čaše od kristala“ samo da ih imaju. E sad dok ove pesma u srce pogađa drugi gledaju kako nešto da na'vataju, pa ako im to krene za rukom sretni su narednih 48 sati i hvale se svojim podvizima. Ako im pak to ne pođe za rukom mesec dana će gledati osobu od koje su dobili korpu kao da žele da joj pokidaju arterije i naprave fontanu krvi, i obavezno s njom ne progovara ni reč ili se pak kad vidi dotičnu gore pomenutu osobu kaže najlicemernije „ćao!“ Treća grupa su oni koji dođu naduvani. Njih je obično malo, ne znaju gde su i zašto su uopšte tu, smeju se non-stop. Nakon dva časa nisu svesni da su uopšte bili na žurki. Nakon tih žurki koje imaju najbolje prelaze između žanrova muzike (sa narodnjaka na house, zatim Baja Malih Knindža – kojoj god vrsti muzike on pripadao – preko kafanskih, zatim ex yu rock – i to pesme tipa Mornar, Nataša, Dolazim za 5 minuta itd. – do DJ Krmka) slede doživljaji iz soba. Bar njih petorica peglaju tepih, neki krevet a dvojica ili trojica se dovuku do WC šolje. Mala ekipica se okupi na terasi i pljugaju uz priču kako su se ubili od alkohola (dok su ustvari uzeli tri gutljaja piva ili su liznuli rakiju koja nije ni za kurac, jer su jedino brlju mogli da maknu iz kuće a da niko ne primeti) ili o tome kako su klinke (iako su dotične godinu dana mlađe od njih) kurve, vaćare se sa kim stignu. Zatim dolazi kontrola. Svi se postroje i odjednom pijanstvo i uticaji ostalih opijata prestaju dok kontrola ne ode sa sprata. Zatim se sve nastavlja svojim tokom, a normalan svet ni kriv ni dužan ne može da spava.