Predmračak je, a na putu kući iz škole si ostao na terenu da igraš klikere sa drugom decom. Sada se u vazduhu čuje majčin glas koji te doziva i sugeriše da ne zaboraviš torbu i činjenicu da ćeš tobiti batina što nisi iz škole došao pravo kući.
Čuju se njen glas i zveckanje klikera u zakopčanom džepu treneke ili prsluka dok trčiš kući, uzvikivanje i negodovanje dece jer im ne daš da povrate ofuljene staklence i mermerce, graja pridošlih pijanaca kod dragstora, lavež pasa na biciklistu, motor kola i traktora..A najglasnije od svega čuje se tvoj pobednički osmeh kroz celu ulicu jer si bogatiji za četrdeset devet klikera, i batine će ti pasti lakše nego inače, dok stariji gospodin mrmlja u bradu kako ćeš biti čudan, slušati pink floyd i raditi kao čistač.
Ali taj osmeh i zvuk ni danas ništa ne može da oduzme.
