Posmrtni marš tragično preminulom vepru,
razdragani ples čvaraka po kazanu.
Rasplamntela suva bukovina već je donela temperaturu na kojoj slanina prelazi iz čvrstog u tečni oblik, a ono bojažljivo žžšššž, zvuk planinskog potoka dok sa prvim prolećnim danima probija tanak led, prešlo je u odlučno ŽŽŽŠŠŽŽŽŠ, zvuk lasera koji seče čelik.
Marš dostiže svoju kulminaciju, a čvarci sa novom bojom svoju krajnju evolutivnu formu.
-A ja ih gledam i puno mi srce, gledam ih dok se u kazanu igraju kao moja deca oko njega, čekajući da što pre stignu. Ona će preživeti zimu, na decu mislim, dočekaće Uskrs i ko zna još koliko Uskrsa za razliku od čvaraka koji će teško i do Božića preživeti.
U isto vreme sam i tužan i srećan.
Jebem li ga, valjda tako i treba.
