Na žalost, ovo nije čuveni Ollanikov mali ker, već jedna odvratna mala džukela koju bi najradije obesio za jajca na prvo drvo koje vidim.
Sad se verovatno pitate otkud tolika mržnja prema jednom malom keru?
Prvo, nije u pitanju ker koji je mali zbog godina, tačnije štene, jer štence svi vole koje god da su rase, već se mali koristi samo zbog veličine istog. Naravno, sledeće logično pitanje je šta imam baš toliko protiv malih kerova? Jeste, kao pacovi su, žene i pederi ih nose u torbicama i oblače im neke smešne džempere, ali ne mislim ni na te male kerova. Mislim na nešto sasvim drugo.
U pitanju je jebeni alarm. Najmanja džukela u bandi ozbiljnih teladi koja služi da svojim jadnim, buđavim, piskutavim i podmuklim lavežom, upozori ostale članove svoje bande na tvoj dolazak, kako bi mogli svi đuture da se izlaju na tebe, a ponekad i nešto surovije.
Što je najgore od svega, taman kada misliš da si prošao opasnu zonu koju skoro svako naselje ima, a za koju znaš da je puna džukela. Taman kada misliš si prošao skoro sve mračne budžake iz kojih mogu da izlete i kada misliš da nailaziš na miran predeo blizu kuće, iza leđa odjednom čuješ taj pederski, zvonki lavež tog malog odvratnog stvorenja, nakon čega počinje šou program, jer se pojavljuju njegovi mnogo veći drugari koji tutnje prema tebi kao krdo bizona, lajući pritom nekim lavežima kao iz bureta, tako da više ne znaš da li da tražiš ciglu, spremiš se na šutiranje, popneš se na kola ili jednostavno udariš štraftu pa dokle stigneš.
Uglavnom, sve na kraju prođe OK, ma šta god izabr'o, ali tih nekoliko trenutaka za koje je zaslužno to malo đubre od kera, dovoljno je da ga mrzim iz dna duše, jer sam siguran da oni jebeni kombiji od kerova, ne bi se ni pomerili da ih taj mali šištavac ne naprži na to.
- Opa matori. Čalma, gips, šminka. Zanimljivo letovanje bilo. Ko te nagrdi tako?
- Ma meštani neki. Izuli me iz patika.
- Pa što si pravio sranja, nisi u kraju?
- Tehnički jesam ja napravio sranje, ali nije bilo izbora.
- Šta se desilo?
- Klasika. Izašao napolje iz kluba da se malo raz'ladim, seo na zidić pored šetališta i odjednom čujem kako neko piskutavim, pederskim glasićem govori a zašto dama sedi sama. Okrećem se i imam šta da vidim. Kikirez neki, nema ga metar i japanski kurčić, uputio tu rečenicu baš meni.
- Ne seri.
- Da bre. Ja kao da ga iskuliram, pošto je jedno šes' sedam šifonjera bilo oko njega, kad mi on prilazi i onako namršti mi se u facu. Razmišljam, ma daj makar njega da userem i onako će me prebiti i puknem ga onako pesnicom u vilicu iz ramena. Momentalno se onesvestio. Al' jebiga, onda krenuo onaj živi zid na mene i pravo da ti kažem, sledeće čega se sećam je bolnički krevet.
- E jebiga, al' u pravu si. Neizbežno je bilo. Makar si tog jednog usr'o.
- Ma jašta. Ako ništa drugo, makar to malo govance sada jede na slamčicu.Definicija je napisana za Mizantrophy
Rč, plinara, čmar. Analni otvor. Čokoladno oko.
-Ma siši ga pajvane!
-Vajdumi Racku, šištavac!
-Poljubiš me u anić!
Pišon, kalabaster, kurčina. Penis.
-Šištavac, mojne smaraš!
-Sajsi Galoma, pajvane.
-Izeš mi pljavaz!
Novi vid komunikacije, današnje "visprene" omladine a sve u cilju plemenitog delovanja. Definisan odavno od strane Vuka S. Karadžića. Prema narodnom predanju, kapiraju ga sva živa bića, čak i amebe. On je tu mnogo pre nas i njegova mudrost je ogromna i nedokučiva. Poznato je, da je i Miloš Tarabić koristio tajne nemuštog jezika u svom "Kremanskom proročanstvu"
Dva brata rođena Šištavac i Mrštavac, i gospodin Otac na auto-pijaci ...
Šištavac: ,,Braćala divi Bembara !.. vrh brate Aa ?"
Mrštavac: ,,Mojne smaraš Šiki, vidiš da je baraka neopevana"
Šištavac: ,,Š`o Mrki, koža, klima, enterijer po difoltu, zika na haj levelu, kul felne, fensi okrečen, ekstra je u punom je fulu, uopšte nemeš osećaj za filing"
Mrštavac: ,,Dodar si dečko, mada o tebi vlada podvojeno mišljenje, imaš skroz zajeban trip, zabagovo si, verovatno od tvojih fizibiliti studija, ovdi si našo se baviš advertajzingom, samo ti fali japi sivi kaputić, sa` ču te iznabadam"
Otac: ,,Alo bre klipani !.. TRAS - PLJAS (dve dandare tipa vaspitne) kakav vam je to nemušti jezik, brukate me ovde pred ljudima, mamicu vam nenormalnu. Nema smisla, ipak sam ja član biblioteke"
Mrštavac: ,,Gde ćeš matori?"
Otac: ,,Odoh da umrem, da se samoubijem, da izvršim ritualno samoubistvo ćuskijom, da me nema"
Mrštavac: ,,Ćale mani se sad patetiku, nego ajmo mi u birtiju, da hasamo nešto i sabijemo ko`e vopi"
Šištavac: ,, Čekajte samo da voširam hends"
Otac: ,,E to je već drugi par rukava, može naravno a kasnije idemo da čekiramo, koja pevaljka ima bolji stajling hehe ..."
Izraz koji se koristi za osobu koja je najšabanskije moguće obučena...
Lik: Zipa ovog Peru...Joj kakav šištavac...Mnogo je smešan...
Lik 2: Ma da...Kao neki rumunski mafijaš...
Šorati, svirati Mokranjca, zviždati. Pišati.
-Ae bre više!
-Sajsi Galoma, šištavac! Ša sad 'oćeš?
-Pa požuri malo, pajvane. Puštaš pevca već pola sata!
Nekadašnji čehoslovački fudbaler mađarskog porekla. Od malih nogu je voleo da upada u sukobe sa svim osobama koje su mu se protivile, tako da je po njima ostao zapamćen i kada je postao slavni fudbaler.
- Divi ovog šištavca novog. Šta si ti, neki vonabi fudbaler, a mali?
- Divi Gavajo. Đido Mova da ti žemka štone.
- Ma Sajsi Galoma bre, ko te jebe.
Brzinsko zbijanje vlastitih redova, uz zauzimanje borbenog garda, ekipe u iščekivanju nadolazećeg šibanja. Formacija grupe je piramidalnog oblika čiji su članovi, od čela prema kraju, raspoređeni po fizičkoj superiornosti. Moderni oblik falange.
- Duke, ovi šištavci preko puta se mnogo mršte.
- Vidim. Reci ostalim da konsoliduju redove, biće frke.
Najbedniji mogući pokušaj šlihtanja. Dupeuvlakač se postavlja kao inferiorno biće u odnosu na bosa, a svim ostalim članovima kolektiva se nameće kao klasičan timski gad. Prostim jezikom rečeno ostavite odrešene pertle svi vi koji ulazite u analne šupljine ovog uzvišenog bića ali dozvolite da ja budem prvi među jednakima i povedem vas u razgledanje njegovog čudesnog anusa. Drugovi šlihtare, za mnom!
Razredna: Deco, znate da na početku svake godine biramo predsednika odeljenske zajednice, pa bih vas zamolila da se vi dogovorite ko bi to mogao da bude da vam ne bih ja birala predstavnika. Napišite na parčetu papira kome dajete svoj glas. I da... Predsednik mora da ima prosek minimum četiri i po.
Šištavac: MOJ TE PIPO!
Razredna: Iju!
Dupelizac: TIŠINA TAMO! Čuli ste razrednu. Svi po parče papira i glasajte.
Razredna: Nema potrebe, Nešo. Ti ćeš da budeš predsednik ove godine. To je to za danas, deco. Slobodni ste. :Izlazi iz učionice:
Šištavac: Slino, je l' znaš kako je to biti mrtav?
Dupelizac: Hehehe... :Gulp: Razredna, čekajte da Vas pitam nešto...
Đangova žena i Pejdžerova majka. Mlađa Đeljanina sestra.
Bicina majka je uvek sanjala kako će svoju pametnu ćerku školovati i kako će Bica iskoristiti svoju inteligenciju da pobegne iz favele, međutim ona se zaljubila u mladog, inteligentnog i markantnog Envera i umesto školovanja samo je sanjarila kako će njih dvoje živeti u nekoj lepoj garniseri ceo život, tako da je završila samo tri razreda.
Život joj se pretvara u pakao kada je napunila 12 godina i već stasala za udaju, a njen otac je prodao Đangu, neopevanom indijancu, šištavcu i sitnom lopovčiću koji je po Italiji držao klince koji prose i džepare za njega.
Međutim jedne noći, dok je Đango bio preko, navraća Enver da joj donese kartone i stiropor da popuni rupe na kući i u vrtlogu strasti, koja se ponovo posle toliko godina probudila u njima, začinju dete, malog Pejdžera.
Od tada, Bica živi u konstantnom strahu da će Đango izvaliti čije je dete i da će ubiti i nju i Envera jer je Đango poznat po svojoj prekoj naravi.
Enver: Bico, ja više ne mogu da izdržim, ajmo da pobegnemo negde daleko. U Austriju. Imam rođake tamo. Neće nas Đango tamo naći.
Bica: A Pejđer? Šta ćemo sa njim? Da se ceo život vucara sa Đangom po Italiju. A Avatar i Đedaj? Moja sestra Đeljana? I plašim se Đanga. Sve će nas isprangija iz tetku.
Enver: Slušaj me Bico. Imam plan. Dobio sam poziv od Kebe da organizujem Paradu Romulanaca. To je za nedelju dana. Ti se spakuj i pravi se luda. Čim se završi parada ja dolazim sa Avatarom i Đedajom po tebe. Bežimo za Austriju. Keba će da zbrine Đeljanu.
Bica: A Pejđer? A Đango?
Enver: Ulaskom u politiku stekao sam mnoge moćne prijatelje. Ne moramo da se bojimo Đanga. Keba je dobar sa Daćketom. A Daćke je moćan. Smislićemo način i Pejđera posle da dovedemo.
Bica: A ima još nešto što ti nisam rekla. Opet sam trudna sa Đangom. Nosim njegovo dete.
Enver: Voleću ga k'o svoje Bico, svetlosti mog života.
Bica: Plašim se Enver. Mnogo se plašim.
Enver: Nemaš čega Bico. Uspećemo.
Naučna disciplina nastala sudarom najvažnije sporedne stvari na svetu i potrebe za proseravanjem.
Guardiola (FC Barcelona): Moj cilj je tim koji će igrati na gol više, napadački...
Pacheco (Beijing Guoan FC): ...vršiti presing po čitavom terenu, ali pre svega...
Mrče (Fk Šištavac): ...igrati lepršavo, jer to je naša fudbalska filozofija.
Đeljanin muž. Otac Avatara i Džedaja.
Rođen je u maloj faveli u blizini Šabca ali ubrzo su ga roditelji poslali kod strica u Beograd da bi ispunio svoj potencijal, jer je bio veoma inteligentan i maštovit dečak.
Stric ga upisuje u školu gde upoznaje ljubav svog života Bicu i zajedno sa njom nekoliko puta pada razrede da bi uvek bili zajedno, ali sudbina ih razdvaja kada Bicu njen otac prodaje Đangu, sitnoj jajari i šištavcu koji je živeo u Italiji gde je imao četu klinaca koji prose i džepare za njega.
Enver je tada, skrhan bolom otišao da leči tugu kod Plavog mosta, gde sreće Đeljanu, za koju tada nije znao Bicina rođena sestra, nego ga je samo užasno podsetila na nju, pa je odlučio da je izvuče iz začaranog kruga droge i prostitucije, odveo je u svoju favelu preko puta pumpe na Bežanijskoj Kosi i oženio je.
Ubrzo su stigla i deca ali Enver nikada nije zaboravio na Bicu i kada je jednom u povratku sa posla svratio kod Bice, dok je Đango bio u Italiji, usledila je vatrena noć iz koje se izrodilo još jedno dete, Pejdžer, za koje niko ne zna da je Enverovo.
Posle određenog vremena Enver shvata da u sakupljanju sekundarnih sirovina nema budućnosti pa preko nekih veza i poznanstva sa Draganom Kojićem Kebom, ulazi u političke vode gde počinje da se bori za prava Cigana i uspeva uz pomoć raznih diplomata iz EU da proturi inicijativu da se od sada Cigani nazivaju Romulanci.
Naravno, iako je u javnosti morao da forsira sliku dobrog porodičnog čoveka, zbog toga što je prepoznat kao lider Romulanaca, Enver je u potaji patio za Bicom i Pejdžerom i maštao da jednog dana kroz političko angažovanje uspe da zaradi za garniseru u kojoj bi živeli dugo i srećno.
Kabinet predsednika Srbije.
Boris Tadić: Razumem gospodine Joris. Odmah ćemo videti sa našim ljudima da se ta parada organizuje. Znam da ne možemo u Evropsku Uniju bez toga. Naravno, mi smo zemlja koja iznad svega poštuje ljudska prava. Da, da, dobro gospodine Joris. Znate koliko vas poštujemo ovde. Pa čak nam se i imena rimuju Boris i Joris hehehe.....ne gospodine, znam da nije smešno. Doviđenja gospodine Joris. Iviceeeee, dolazi ovamo.
Ivica Dačić: Ej Šefe, šta se događa jel opet zemljotres u Kraljevu, da spremim pare da ih operemo?
Boris Tadić: Ne Ivice, samo na pare misliš. Zvao je Joris van der Faare, specijalni izaslanik zamenika zamenikovog sekretara za pitanja nacionalnih manjina na teritoriji Balkana i tražio je od nas kao bitan uslov za članstvo u Evropskoj Uniji, da organizujemo Paradu Romulanaca kako bi svetu pokazali našu tolreantnost prema manjinama.
Ivica Dačić: Paradu čega?
Boris Tadić: Paradu Romulanaca. To ti je novi politički korektan izraz za kalafonce, propisan od strane Evropske Unije.
Ivica Dačić: Šefe a da oni nas malo ne zajebavaju. Zahtevi su im sve čudniji i čudniji.
Boris Tadić: Sram te bilo, tako da pričaš za naše prijatelje koji krvare za demokratiju. Odmah pozovi Kebu neka nađe neku žrtvu da predvodi paradu i spremi pandure ako dođu huligani da prekinu paradu, jer oni uvek hoće nešto da prekinu.
Ivica Dačić: Razumem Šefe. Odmah se bacam na organizaciju.
Boris Tadić: I pitaj ga gde peva. hoću Žuću i Šutketa da vodim na živu muziku.5 minuta kasnije u nekom džiberskom kafiću.
Dragan Kojiće Keba: Razumem. Naravno gospon Daćke. Sve ćemo organizovati. Evo i Đej je tu. Naravno. Evo odmah se bacamo na to. Pevam u Ševeningenu večeras. Dođite. Ostav'ćemo vam separe. Doviđenja gospon Daćke i ništa ne brinite. Odmah to rešavamo.
Đejka imamo problem.
Džej: Kakav problem Kebo? Nije valjda ona tvoja ćerka opet abortirala?
Dragan Kojić Keba PU! Jezik pregriz'o, nije to. Zvao me Daćke. Moramo da organizujemo neku paradu nas Cigana, isto k'o oni gejovi il' nas 'apsi.
Džej: Pa šta je problem? Organizovaćemo kada ne budemo imali neki nastup.
Dragan Kojić Keba Nema problema! Nema problema! Au bre Đejka pa jes' ti lud? Pa hoćeš da nas samelju oni skinseri i huligani. Moramo da nađemo žrtveno jagnje. Samo ne znam koga.
Džej: A što ne zoveš muža od one što je non stop spavaš kada god ideš da sipaš benzin na pumpi kod njene favele? Onog što voli naućnu fantastiku.
Dragan Kojić Keba Enver. Bravo Đejka pametan si ti. Njemu ćemo da uvalimo pušku.5 minuta kasnije favela pored pumpe na Bežanijskoj Kosi.
Enver: OOOO Kebo. Da. Da. Parada Romulanaca. Bio bih počastvoavan. Svakako. Pa to je ostvarenje mog sna. Hvala gospon Kebo. Neću vas razočarati.
Opasan italijanski fudbaler poreklom sa sicilije. Poznat je po svojim tučama na terenu, posle svakog nedosuđenog faula, nokautira igrača koji ga je skršio.
- Gle ove šištavce, alo bre šabani, aj pljunite taj limun!
- Sajsi kuđo
- Eee ne može takoo, điovamo bre da ti isišem majmune!
